... u jednom dvorcu...
Posto nam se leto blizi kraju, sto kalendarski, sto zbog gomile kisnih kapi koje dobuju neumorno po mom prozoru vec dva dana, mislim da je idealni trenutak da podvucemo crtu i saberemo utiske.
A da bi to uradili, prvo moram da podelim sa vama (ovo je i neka vrsta opravdanja za odsustvo, doduse nemam pecat iz doma zdravlja, ali imam slike da sve dokazem) gde sam to skitala ovo leto.
...na obali Loare...
Da se poznajemo malo duze, znali bi informaciju da sam pomalo opsednuta Francuskom, francuskim jezikom koji sam pocela sa ucim od svoje cetvrte godine, da mi je prvo duze odvajanje od porodice i toplog roditeljskog doma bilo bas zbog Pariza i to davnihn dana, kao i da imam nekih porodicnih veza sa istom itd.
Tako da bi mogli samo da zamislite kakav je kez bio na mom licu, kada sam dobila poziv da provedem 15 dana u Turu, gradu u centralnoj Francuskoj, smestenom na donjem toku Loare. Sto se ispostavilo kao fantasicna prilika, za nesto o cemu vec dugo mastam, za obilazak doline Loare i svih magicnih dvoraca.
Dobro, ne bas svih, posto za to je potrebno mnogo vise od vremena koje sam ja imala na raspolaganju, ali definitivno magicnih.
I ubrzo je let bukiran, koferi su cekali skromno spakovani, jer i pored kulturoloskog momenta ipak sam provela par dana u Parizu i jednostavno nisam mogla da propustim priliku za kupovinu. Ali otom potom.
Pogled sa prve terase od kog vam zastaje dah i vase je samo da odaberete da li cete posmatrati sve te krovove i turiste koji se u tiskaju ne bi li zauzeli mesto u lokalnom bistou ili cete se prepustiti sopsvenim milsima dok vam pred ocima protice neverovatno mirna Loara.
Ipak ono po cemu je ovaj dvorac mozda i najpoznatiji, a nalazi se u
maloj dvorskoj kapeli po imenu Sant Iber, jeste grob Leonarda da
Vincija. Leonardo je bio veliki prijatelj i savetnik kralja Fransoa I koji mu je i dao na koriscenje dvorac Klo Lise ( Château du Clos Luce, o kojem cu vam pisati detaljnije ), u kojem je Leonardo i boravio do smrti 1519.godine. Po njegovoj poslednjoj zelji, do gorepomenute kapele, kovceg sa njegovim telom je pratilo 60 prosijaka.
Inace, dvorac je pretrpeo veliku stetu tokom Francuske revolucije, kada je njegov veliki deo porusen. Rekonstrukciju je zapoceo Luj Filip I, a dvorac se i dalje nalazi pod patronatom njegovih naslednika.
Dvorac Šenanso (fr. Château de Chenonceau)
Sledeći dvorac koji se našao na mojoj putanji je Šenanso. Sam dvorac, bez šume, parka i mostova, je dosta manji od Amboaza i po meni nekako intimniji i licniji.
Nalazi se u blizini sela Šenanso i sagradjen je na reci Šer.
I deluje gotovo nestvarno.
Prilaz dvorcu se sastoji od guste šume iz koje su izlazi na divno uredjen park, sa sitnim peskom i gotovo da mozete da cujete tihi kas konja koji dovoze kocije. Potom nailazite na kameni prilaz sa kog se pruza pogled duz celog vrta koji je u delovima uredjen kao lavirint.
Sto se istorije ovog zamka tice, ona je bila veoma burna. Rusen je jednom do temelja, jer je tadasnji vlasnik zbog dugova bio primoran da ga proda a novom vlasniku se jednostavno nije svideo.
Za njegov trenutni izgled dosta su zasluzne dve dame Dijana od Poatjea i Katarina de Mediči , pa sa punim pravom nosi interni naziv Damski dvorac.
Dvorac je imao dosta vlasnika, ali od 1913. pa sve do dana dansnjeg se nalazi u posedu porodice Menije.
Takodje, od 1840. godine je proglasen za nacionalno dobro, dok su vrtovi uvrsteni od 1962.godine.
********************
I neka to bude to za pocetak ove pustolovine. Pisite mi dole kako vam se svidja sve ovo, znate da se radujem komentarima.
Do nekog sledeceg dvorca....
Veseo pozdrav! Q.
Posto nam se leto blizi kraju, sto kalendarski, sto zbog gomile kisnih kapi koje dobuju neumorno po mom prozoru vec dva dana, mislim da je idealni trenutak da podvucemo crtu i saberemo utiske.
A da bi to uradili, prvo moram da podelim sa vama (ovo je i neka vrsta opravdanja za odsustvo, doduse nemam pecat iz doma zdravlja, ali imam slike da sve dokazem) gde sam to skitala ovo leto.
...na obali Loare...
Da se poznajemo malo duze, znali bi informaciju da sam pomalo opsednuta Francuskom, francuskim jezikom koji sam pocela sa ucim od svoje cetvrte godine, da mi je prvo duze odvajanje od porodice i toplog roditeljskog doma bilo bas zbog Pariza i to davnihn dana, kao i da imam nekih porodicnih veza sa istom itd.
Tako da bi mogli samo da zamislite kakav je kez bio na mom licu, kada sam dobila poziv da provedem 15 dana u Turu, gradu u centralnoj Francuskoj, smestenom na donjem toku Loare. Sto se ispostavilo kao fantasicna prilika, za nesto o cemu vec dugo mastam, za obilazak doline Loare i svih magicnih dvoraca.
Dobro, ne bas svih, posto za to je potrebno mnogo vise od vremena koje sam ja imala na raspolaganju, ali definitivno magicnih.
I ubrzo je let bukiran, koferi su cekali skromno spakovani, jer i pored kulturoloskog momenta ipak sam provela par dana u Parizu i jednostavno nisam mogla da propustim priliku za kupovinu. Ali otom potom.
I kada se vratimo na onu crtu sa pocetka posta, za 15 dana u Francuskoj sam obisla 12 javnih i jedan privatan zamak, dotakla sam ceo svet brckanjem u Atlanskom okeanu na divnom ostrvu Île de Ré i provela fenomenalan vikend u Parizu. Disala sam punim plucima iako sa sigurnoscu mogu da kazem da je ovo bio moj najnaporniji odmor.
Nego da pocnemo...
Kraljevski dvorac Amboaz ( fr. Château royal d'Amboise)
 |
| Château royal d'Amboise |
Ako ste i malo zanimali za ovu tematiku onda ste sigurno i culi za dvorac Amboaz, koji se nalazi u centru gradica po kome i ovaj dvorac nosi ime, a bio je rezidencija kraljevske dinastije Valoa.
Spolja vam se cini kao ogromno kameno utvrdjenje cija je jedina svrha bila posmatranje prelaza preko Loare, na cijoj se obali nalazi, ali cim prodjete masivnu kapiju shvatate da je to samo varka.
Pogled sa prve terase od kog vam zastaje dah i vase je samo da odaberete da li cete posmatrati sve te krovove i turiste koji se u tiskaju ne bi li zauzeli mesto u lokalnom bistou ili cete se prepustiti sopsvenim milsima dok vam pred ocima protice neverovatno mirna Loara. Ipak ono po cemu je ovaj dvorac mozda i najpoznatiji, a nalazi se u
maloj dvorskoj kapeli po imenu Sant Iber, jeste grob Leonarda da
Vincija. Leonardo je bio veliki prijatelj i savetnik kralja Fransoa I koji mu je i dao na koriscenje dvorac Klo Lise ( Château du Clos Luce, o kojem cu vam pisati detaljnije ), u kojem je Leonardo i boravio do smrti 1519.godine. Po njegovoj poslednjoj zelji, do gorepomenute kapele, kovceg sa njegovim telom je pratilo 60 prosijaka.Inace, dvorac je pretrpeo veliku stetu tokom Francuske revolucije, kada je njegov veliki deo porusen. Rekonstrukciju je zapoceo Luj Filip I, a dvorac se i dalje nalazi pod patronatom njegovih naslednika.
Dvorac Šenanso (fr. Château de Chenonceau)
 |
| Château de Chenonceau |
Sledeći dvorac koji se našao na mojoj putanji je Šenanso. Sam dvorac, bez šume, parka i mostova, je dosta manji od Amboaza i po meni nekako intimniji i licniji.
Nalazi se u blizini sela Šenanso i sagradjen je na reci Šer.
I deluje gotovo nestvarno.
Prilaz dvorcu se sastoji od guste šume iz koje su izlazi na divno uredjen park, sa sitnim peskom i gotovo da mozete da cujete tihi kas konja koji dovoze kocije. Potom nailazite na kameni prilaz sa kog se pruza pogled duz celog vrta koji je u delovima uredjen kao lavirint.
Sto se istorije ovog zamka tice, ona je bila veoma burna. Rusen je jednom do temelja, jer je tadasnji vlasnik zbog dugova bio primoran da ga proda a novom vlasniku se jednostavno nije svideo.
Za njegov trenutni izgled dosta su zasluzne dve dame Dijana od Poatjea i Katarina de Mediči , pa sa punim pravom nosi interni naziv Damski dvorac.
Takodje, od 1840. godine je proglasen za nacionalno dobro, dok su vrtovi uvrsteni od 1962.godine.
********************
I neka to bude to za pocetak ove pustolovine. Pisite mi dole kako vam se svidja sve ovo, znate da se radujem komentarima.
Do nekog sledeceg dvorca....
Veseo pozdrav! Q.
2 comments:
Bože kako su lepe slike, odlično ukomponovan tekst, prava milina uz kaficu :)
Čekamo ostale delove :)
Drago mi je da ti se svidja :))
Post a Comment